Procedure

Otoplastika/Prominentne uši

Korekcija prominentnih ušiju (otoplastika) je najčešća intervencija u hirurgiji ušne školjke. Prominentne (klempave) uši često su predmet zadirkivanja kod dece. Rešavanje ovog problema može unaprediti skladnost lica i imati pozitivan psihološki uticaj.

Postoji veliki broj procedura koje se koriste za korekciju prominentnih ušiju. Naš tim koristi takozvane šavne tehnike (korekcija prominentnih ušiju koncima). Preciznim šavovima možemo da priljubimo ušnu školjku, ali i da preoblikujemo sve potrebne anatomske detalje. Operacija se izvodi sa zadnje strane uveta, a ožiljci su gotovo nevidljivi. Oporavak posle intervencije je kratak. Zavoj se nosi između dva i sedam dana. U prvoj nedelji nakon intervencije pacijent može da oseti blagu nelagodnost i svrab koji se može umiriti blagim analgeticima.

Operaciju je najbolje uraditi tek kada dete napuni šest godina, zato što se tada završava rast i formiranje ušne školjke. Procedura se može obaviti u lokalnoj ili opštoj anesteziji, u zavisnosti od uzrasta ili želje pacijenta.

Reviziona otoplastika

Ukoliko pacijent nije zadovoljan ishodom prethodne otoplastike, većina slučajeva se može rešiti revizijom. Najčešće je potrebno dodatno priljubiti uho što se lako postiže dodatnim šavovima. U nekim slučajevima, srednji deo uha je tokom otoplastike preterano priljubljen u odnosu na gornji i donji deo (“telephone ear” deformitet). Ovo rešavamo oslobađanjem ožiljnog tkiva a ukoliko je neophodno može se dodati i deo hrskavice kao oslonac. U retkim slučajevima kada je hrskavica značajno oštećena tokom otoplastike, rekonstrukcija se mora obaviti upotrebom rebarne hrskavice.

Smanjivanje ušne školjke

Pacijenti sa makrotijom imaju ušne školjke koje su velike i u dužini i u širini. Uši koje spadaju u grupu makrotije obično nisu prominentne. Prosečna dužina ušne školjke je oko 60 do 65 milimetara, a širina 35 do 45 milimetra. Kod pacijenata sa makrotijom moguće je da je jedan od delova uha (gornji, srednji ili donji) disproporcionalno veći, pa je samim tim neophodno prilagoditi hirurški pristup svakom pacijentu. Generalno, hirurška procedura podrazumeva smanjenje ušne školjke i to uglavnom na račun odstranjivanja dela hrskavice i kože. Ožiljak je najčešće sa prednje strane i nakon nekoliko meseci postaje gotovo nevidljiv. Oporavak od ove operacije traje do 10 dana.

Hirurgija ušne resice

Postoje različiti deformiteti ušne resice kao što su velike, razdvojene ušne resice, slepljenost resice za kožu obraza (“vilenjačke uši”), viseće ušne resice (kod starijih osoba), kao i stvaranje grubih ožiljaka na mestu bušenja ušne resice. Svi ovi deformiteti podrazumevaju primenu određene hirurške procedure kojom se dobija zadovoljavajući izgled ušne resice.

Rekonstrukcija nakon traume

Kao posledica povrede mogu nastati različiti oblici deformiteta ušne školjke, od jedva vidljivog pa do potpune amputacije. Najčešći uzroci trauma su ujedi čoveka ili psa, saobraćajne nesreće, tumori i opekotine.

U većini slučajeva, a nakon nekoliko meseci od traume, moguće je rekonstruisati nedostajući deo koristeći hrskavicu. U zavisnosti od veličine defekta koristi se ili rebarna hrskavica ili konhalna hrskavica sa drugog uha. Procedura se najčešće izvodi u dva akta. U prvom se formira oblik ušne školjke, ali zbog nedostatka kože uho će biti priljubljeno uz glavu. Nakon šest meseci, u drugom aktu se pravi prostor iza uha (retroaurikularni sulkus) korišćenjem transplantata kože.

Drugi urođeni deformiteti

Constricted ear (skupljeno uho), cryptotia (skriveno uho) i Stahl’s ear (prisutan višak hrskavice u jednom delu uha) su deformiteti koji se mogu rešavati primenom različitih hirurških procedura. U zavisnosti od deformiteta, to mogu biti vrlo jednostavne procedure, pa sve do najkompleksnijih pristupa, kao što je slučaj kod rekonstrukcije mikrotije.